Da li smo „navučeni“ na tehniku i ko nas u stvari „navlači“?

Ovaj tekst je nastavak priče Zašto na moru nisam napravio nijednu fotografiju u kojoj se dosta mojih prijatelja prepoznalo, i više privatno komentarisalo, nego javno, verovatno ne prihvatajući lično da imaju sličan problem sa tehnikom i korišćenjem tehnologije. To me je navelo na razmišljanje i razradu kako smo došli u to stanje i šta je uzrok naše zavisnosti od tehnike i tehnologije.
Ko nas u stvari „navlači“ na tehniku?
Zašto nam je toliko teško da se diskonektujemo?
Skoro svako ko dolazi u kontakt sa Internetom ima problem sa diskonektovanjem. U zapadnom svetu postoji novi termin za ovakvo stanje: FOMO – Fear Of Missing Out, odnosno strah da nešto ne propustimo od događaja.

Ko je kriv za previše korišćenja?

1.    Tehnika sama po sebi, odnosno tehnološke kompanije. Facebook, Youtube, Twitter, Instagram, Snapchat su postali majstori manipulacije. Njihovi proizvodi su toliko dobri, da ljudi ne mogu da prestanu da ih koriste. U prirodi njihovog posla i zarade je oglašavanje i marketing i što ih češće i više koristimo, oni prave više para. Oni više nisu u poslu socijalnih mreža, oni su u poslu socijalne psihologije i stvaranja navike korišćenja.

2.    Šef, direktor, gazda (ako imate nešto od ovoga) ili posao (ako ste vlasnik posla). Osoba ili posao, koji te plaća obično zahteva brz odgovor, konstantno praćenje emailova, notifikacija i ulaska u interesantan paradoks, da što smo više povezani, sve manje vremena i prostora imamo za kreativno razmišljanje i „stvaran“ posao koji zahteva određenu dozu inovativnosti, ili rešavanja problema sa neometanim fokusom. Ovakav posao se više ne događa u kancelariji, već posle radnog vremena, uveče, kad zamru i ostala socijalna dešavanja na mreži prijatelja i kolega.

3.    Time dolazimo do treće stavke – Prijatelji. Provera tehnike je zarazna. Čim vidimo nekog u okruženju da gleda u svoj ekran, i mi smo „primorani“ da proverimo naš, pokrećući neku vrstu „nevaspitane“ reakcije, a koja postaje socijalno prihvatljiva i praktično norma ponašanja, tako da onaj koji ne koristi i ne gleda u svoj ekran, postaje čudak i socijalno neprihvatljiv.

4.    Mi sami. Ma kakvo okruženje i ostali uticaji bili, ipak smo mi ti držimo telefon i odgovorni smo za njegovo korišćenje. Tehnologija je samo još jedan način da ubijemo vreme i zaposlimo mozak. Često naše loše navike korišćenja tehnologija imaju više veze sa lenjošću i odlaganjem obaveza, nego realno da baš u tom trenutku moramo neizostavno nešto da uradimo.

Zaključak

Tehnika je postala lična, odnosno intimna. Sa prelaskom na intimni nivo postala je sugestivna i veoma napadna.
Lična tehnika je privlačnija nego ikada. I to ne mora da se posmatra kao problem, to je ipak napredak. Zar bi želeli proizvode koji nisu privlačni? Tehnologija je sve privlačnija jer postaje sve bolja. Problem je što ovi napreci i poboljšanja ne znače da ne bi trebali da kontrolišemo korišćenje tehnologija. Nije samo tehnologija sama po sebi odgovorna za stvaranje naših navika. Veliku ulogu igra i naša poslovna kultura i okruženje, socijalne norme i ponašanje pojedinaca.
Da bismo mogli postaviti tehnologiju na pravo mesto, da ona služi nama, a ne mi njoj, moramo biti svesni ne samo kako se tehnologija menja, sama po sebi, nego i kako menja nas sa njom. O tome, možda nekom drugom prilikom.