Koliko uređaja može da se poveže na Wi-Fi?

Mreža sporo radi, gube se podaci u poslovnim aplikacijama, laptop računari ispadaju ne mogu da se povežu na Wi-Fi, gubi se Wi-Fi veza. Ovakve i slične komentare često čujemo od naših korisnika. Šta je problem? Zašto se ovo dešava? Zar bežično ne znači neograničeno? Ova i slična pitanja imaju isto krovno pitanje: koliko uređaja može da se poveže na Wi-Fi? Odgovor je: „Zavisi“, a od čega, saznajte u nastavku teksta.

Šta će mi računari i ruteri i Wi-Fi kad je sve na Cloud-u?

Danas je dosta stvari u oblaku ili da upotrebimo staru “srpsku” reč cloud-u. Aplikacije koje smo ranije koristili u lokalnoj mreži putem pristupa lokalnom serveru, danas sve više zahtevaju Internet konekciju i pristup nekom od mnogih cloud servisa. Sada zaposleni u kompaniji mogu da rade odakle hoće (u zavisnosti od poslovne politike kompanije) i kada god hoće. Ono što je dodatno interesantno jeste i činjenica da je postalo skoro pa pravilo da sve više kompanija umesto desktop računara kupuju laptop računare za svoje zaposlene. I to nije slučajno. Laptop računari daju više slobode, a zaposleni imaju dostup do poslovnih podataka preko kompanijske mreže u svakom trenutku i sa svakog mesta.

I u toj celoj priči oko cloud-a često se zaborave osnove. Za pristup cloud servisima potreban je neki uređaj, nije bitno da li je to laptop, desktop ili tablet ili mobilni telefon. Potreban je uređaj. Drugo potrebno je da se „prikačim“ ili povežem ili, sačuvaj Bože, konektujem, na mrežu, lokalnu, a zatim putem lokalne mreže i na Internet. Za to mi trebaju uređaji koji to omogućavaju. Ti uređaji su ruteri i sigurno ih imate u svojoj firmi. Ruteri koji se nalaze u poslovnom okruženju najčešće objedinjuju funkcije standardnog rutera na koji se „kačimo“ kablom i bežičnih rutera na koje se uređaji „kače“ bežično.

I sad zamislimo sledeću situaciju:

Firma od 15-tak zaposlenih. Pet zaposlenih ima desktop računare, a ostali zaposleni imaju laptop računare. Za desktop računare nije problem utakne se kabl i to je to, a laptopovi se najčešće “kače” bežično. Međutim tu nije kraj.

Zamislimo još da svaki zaposleni pored računara ima i pametan mobilni telefon. To je još 15 uređaja. Možda poneko ima i po dva, privatni i poslovni mobilni. Mobilni telefoni nemaju mogućnost da se u lokalnu mrežu povežu putem kabla (a gde da utaknem kabl u mobilni?) već za konekciju koriste bežični WiFi pristup.

Zatim zamislimo da imamo još 3 tableta u firmi, par štampača koje smo takođe priključili na WiFi da bismo izbegli „pakao“ kablova.

I evo već smo lagano došli do preko 30-tak uređaja koje smo povezali na naš ruter.

Sigurno ste bili na raznim skupovima, konferencijama i sličnim događajima koji se održavaju u nekim hotelima i moguće je da ste imali problem sa povezivanjem na WiFi. Povezani ste, sve deluje ok, ali Interneta nema. Zašto se to događa i koji su razlozi? Zar nije dovoljno samo da se povežem?

Problem je u tome, što u zavisnosti od tipa uređaja (rutera) postoji teorijski, a još važnije praktiči, limit za maksimalan broj uređaja koji se mogu povezati i da rade bez problema.

Za kafiće, kafane i slično ovaj maksimum je privremenog karaktera. Osim ako ne radite posao iz kafića ovo ograničenje neće biti problem.

Većina kompanija sa kojima smo imali iskustva do sada, uopšte nije svesna ovog problema. Iz njihovog ugla, Internet ne radi, poslovni program „štuca“, a pristup Internetu je s vremena na vreme otežan.

Jednostavno tehničko objašnjenje

Bez ulaženja u preterano detalja, pokušaćemo da objasnimo ova ograničenja jednostavnim rečnikom i brojkama koje će nadamo se jasno ilustrovati ono što pokušavamo da objasnimo.

Protok. Prvo, maksimalni protok za koji se uređaji „bore“ nije maksimalna brzina vašeg Interneta, već brzina Wi-Fi linka. To znači da na ruteru brzine 54Mbps uređaji se „bore“ za tih 54Mbps. Ako imamo na primer 30 klijenata to znači da će svaki od njih imati protok od oko 180Kbps nezavisno od brzine vašeg Internet linka. I to ne računajući saobraćaj koji inače ide kroz mrežu, kontrolne pakete i sl. To je neznatno brže od Dial-Up-a. Dodatno, ne treba zaboraviti ni uređaje koji su kablom povezani na ruter. I oni itekako uzimaju deo protoka, pa ove brojke mogu, ako svi u isto vreme rade, značajno da opadnu. U praksi, ne koriste svi uređaji u isto vreme Wi-Fi link, tako da uređaj koji koristi, može da zahvati i deo linka koji je „rezervisan“ za druge uređaje, ako ti uređaji u tom trenutku ne koriste Wi-Fi vezu.

Snaga signala. Drugo, imamo snagu signala. Snaga signala zavisi od lokacije, debljine zidova i oblika prostorije. Savremeni ruteri imaju domet radio signala do 100 metara, a kada tome dodamo „izlomljenost“ prostorije taj domet se umnogome smanjuje. Zbog toga je moguće da iako vam je kupatilo udaljeno od rutera svega nekoliko metara, omiljene novine koje čitate na mobilnom dok obavljate, khm, određene radnje, ne mogu da se učitaju po nekoliko minuta. 🙂

Interferencija signala. Treće, imate problem sa interferencijom radio signala između tih 50-tak uređaja. Elem, svi ti uređaji u isto vreme emituju i primaju signal i to stvara šum. Sa starijom tehnologijom 802.11b moglo se ići do 10-tak uređaja bez problema. Savremeni uređaji i protokoli ovaj broj možda mogu udvostručiti. Ako vaš laptop ili telefon često gubi Wi-Fi konekciju ovo je verovatno uzrok toga.

Hardver Wi-Fi uređaja. Četvrto, jeftini uređaji iliti tzv. SOHO (Small Office Home Office) odnosno oni koje najčešće dobijate besplatno uz Internet paket imaju relativno slabe performanse. Da, i Wi-Fi ruteri su mali računari koji imaju procesor, memoriju i sl. i to može biti limitirajući faktor kada je maksimalan broj uređaja povezan na Wi-Fi.

Toplota. Peto, električni uređaji se greju dok rade. To je manje-više poznata stvar, ali kao što se vaš računar greje pri velikom opterećenju, tako se i vaš Wi-Fi ruter greje kada je opterećen. To može dovesti do skraćivanja radnog veka i do bržeg propadanja, a samim tim i opadanja performansi ili potpunog prestanka sa radom. Ovo je naročito izraženo u uslovima većeg broja korisnika i korišćenja aplikacija koje ozbiljno rade sa mrežom – najčešće poslovne aplikacije klijent server tipa, gde je aplikacija na računaru, a podaci su na nekom serveru u lokalnoj mreži. Da, greju se i kada ne pristupaju internetu, već samo lokalnoj mreži. Ne zaboravimo, ovi uređaji nam služe za pristup i internetu i lokalnoj mreži. To su, na kraju dana mrežni uređaji, samo bez kabla.

Dakle, kad uzmemo sve ove parametre u obzir, to zapravo daje odgovor sa početka teksta. Broj uređaja je teoretski neograničen, ali ne na jednom Wi-Fi ruteru. Na jednom Wi-Fi ruteru praktični maksimum je 25. Teoretski maksimum je mnogo veći, ali kao što smo videli taj maksimum nije moguće ostvariti u praksi. Optimum je do 20 uređaja po jednoj Wi-Fi pristupnoj tački. To je ujedno i odokativno pravilo kada razmišljate o nabavci novog Wi-Fi rutera za vašu kompaniju.

Time dolazimo i do suštinskog pitanja, koje nas u poslednje vreme sve češće pitaju:

Kako povećati maksimalan broj uređaja koji se mogu povezati na Wi-Fi?

Vrlo jednostavno. Ako želite da povećate udobnost u radu kroz povećanje broja uređaja koji se mogu povezati na Wi-Fi ili jednostavno želite da izbegnete gore opisane probleme, dodajte još jedan Wi-Fi Access Point uređaj. Time ćete rasteretiti primarni ruter, a postavka još jednog rutera ili Access Point uređaja u lokalnu mrežu može značajno da pomogne da se rastereti mreža.

Naravno, svako dodavanje novog uređaja u postojeću mrežu, zahteva dodatno podešavanje, koje obično, nije „plug and play“, već iz našeg iskustva „plug and pray“. Iz tog razloga, ako imate problema sa Wi-Fi mrežom i performansama, da ne bi napravili veći problem, pozovite stručnjake (t.j. nas) 🙂 zakažite besplatne konsultacije od sat vremena, da popričamo i vidimo kako možemo da vam sredimo probleme sa mrežom.